 |
| Foto: Ž. R. Dragišić |
 |
| Foto: Ž, R, Dragišić |
Jorgovan (lat. Syringa) je vrsta cvetnica koja pripada familiji maslina. Rasprostranjen je na području jugoistočne Evrope i Male Azije. Cveta od aprila do maja, u uobičajenoj, ljubičastoj, boji, ali ih ima i u beloj, rozoj, žutoj, pa čak i u boji trule višnje. Prema legendi, jorgovan je u Srbiju doneo srpski kralj Stefan Uroš prvi Nemanjić (1223 - 1277), poznat kao Uroš Veliki, inače sin Stefana Prvovenčanog. Kao što je poznato, Stefan Uroš je bio oženjen Jelenom Anžujskom (1236-1314), majkom potonjih kraljeva Dragutina i Milutina, koja nije mogla da se navikne na život u Srbiji jer joj je nedostajao miris jorgovana, koji je u to vreme rastao samo u Francuskoj gde je ona odrastala. Budući da je Stefan Uroš želeo da njegova nevesta bude srećna u državi svog muža, on se potrudio da obezbedi sadnice jorgovana, pa ova biljka, od tog doba, krasi i sve krajeve Srbije.
 |
| Foto: Ž. R. Dragišić |
Tri stabla jorgovana na mojim fotografijama predstavljaju dokaz da ova biljka i u današnje vreme menja svoja geografska staništa, bez obzira što to nema toliki značaj kao što je to bio poduhvat kralja Stefana Uroša prvog (ukoliko ova divna legenda ima veze sa istinom).
 |
| Foto: Ž. R. Dragišić |
Naime, pre nekoliko godina, kada sam još živeo u Negotinu, sticajem okolnosti, veoma često sam prolazio jednom ulicom koja se nalazi na samom kraju grada (ako se ne varam, ulica se zove Starine Novaka), do koje se stiže Dositejevom i ulicom Braće Jugovića. Dvorište jedne od kuća u pomenutoj ulici krasilo je višegodišnje stablo jorgovana, koji je tih dana bio u punom cvetu. Ispostavilo se da u toj kući živi koleginica moje supruge, pa je rezultat tog saznanja bila njena ponuda da uzmem "pelcer" biljke koja mi se toliko svidela. Tog proleća, ta mala biljka od svega nekoliko santimetara našla je svoj novi dom u jednom dvorištu sela Protopopinci, ispod Vidliča, na Staroj planini.
 |
| Foto: Ž. R. Dragišić |
Sada, u mom dvorištu postoje tri jorgovana koji cvetaju i još tri, koji će, Bože zdravlja, procvetati narednih godina. Mada nikog nisam pitao, pretpostavljam da je jorgovan u mom starom kraju, Negotinu, već precvetao. A ovaj, ispod planine Vidlič, sad je u punom cvetu, što ni malo ne treba da čudi, jer raste na visini od oko 750 metara nadmorske visine (mada su i vremenske prilike malo usporile vegetaciju). U svakom slučaju, ovim preseljenjem jorgovana iz Negotinske Krajine na obronke Stare planine, onom starijem i raskošnijem stablu u jednom dvorištu u ulici Starine Novaka u Negotinu, na neki način, produžen je život. A različite nijanse boja jorgovana koje postoje u selu Protopopinci, dobile su još jednu novu. Ovu prelepu - negotinsku.
